ШКОЛА ОСНОВАНА 1870.

У Рушњу, живописном насељу надомак Београда, с нескривеним поносом и задовољством

истичу чињеницу да је прва школа у овом месту основана чак далеке 1870. године. Напредни

људи овог краја образовање и васпитање нових нараштаја одувек су доживљавали као одгајање

и неговање будућности једног друштва, као темељ знања, културе и напретка, а самим тим и

битисања једног народа. Свакако, дуги низ година постојања школе нас обавезује, али и подстиче

да се овом приликом подсетимо најзначајнијих момената њеног  постојања. То је  обавеза и према

готово непрегледном низу генерација које су овој школи стекле своја основна знања, као и према

члановима колектива који су  оплеменили средину својом преданошћу и  надахнутим радом. Засигурно

знамо да и једни и други, и  ученици и наставници, љубоморно бране од заборава успомене из школе у

којој су оставили најплеменитији  део свог бића и увек јој се радо враћају оживљавајући драга сећања.

                   Дакле, прва школа у Рушњу почиње да ради шк. 1870/1871. године, и то у приватној кући.

То је била кућа Степана Ружића, тада најбогатијег човека у Рушњу и звала се „Ружићев чардак“.

Тај објекат остао је у успомени и по томе што је у њему одседао кнез Михаило Обреновић када је

долазио да лови у околним шумама. Највећа заслуга за отварање прве школе припада управо Степану Ружићу, угледном домаћину који је био веома утицајан човек, цењен у читавом Врачарском срезу и близак пријатељ кнеза Михајла Обреновића.

Забележено је да је први учитељ у школи био Јеврем Милорадовић.

          Недуго затим, 1873. године мештани подижу прву школску зграду о којој је записано да је за њену

изградњу утрошено 12.000 гроша, да је наставу похађало петнаестак ученика, као и да је тадашња школска библиотека имала  педесетак књига.

          На основу извештаја просветног инспектора из 1880. године може се закључити да је школа у Рушњу спадала у најбоље школе сеоског подручја тадашњег Врачарског среза.

          Сачувани су план и предрачун градње садашње школске зграде, који је одобрило Министарство

просвете 18. јануара 1928. године. Записи не говоре о почетку градње, потешкоћама у раду, па ни о

завршетку радова, мада се зна да је отворена 1930. године, чиме је добијена једна од најлепших школских зграда у Београдском округу. 

          По завршетку Другог светског рата школа у Рушњу наставља са радом и добија назив

„Аца Милосављевић“, по партизанском борцу из овог краја, који је као двадесетогодишњак погинуо

у борби против немачких окупатора. Одлуком Школског одбора ОШ „Аца Милосављевић“

од 23. маја 1961. године из четвороразредне прераста у осмогодишњу школу.

          Новоформирана школа радила је са променљивим бројем одељења, јер је Рушањ тада имао свега

око две хиљаде становника, па је прираст деце био ограничен. Изменом прописа о броју ученика у

једном одељењу, школа у Рушњу није могла испунити законски мини-мум, те се морала припојити

некој основној школи на подручју СО Чукарица као матичној школи. Тако је од 1. септембра 1970. године  школа постала истурено одељење ОШ „Владимир Роловић“ са Петловог брда. Међутим, због повећања броја одељења те школе, од 1. септембра 1977. године школа у Рушњу егзистира као истурено одељење

ОШ „Јосиф Панчић“ са Бановог брда. Коначно, од 1. септембра 1985. године стичу се услови да се школа у Рушњу формира као самостална и задржава свој ранији назив „Аца Милосављевић“.

                   Данас се настава одвија у пријатном амбијенту који чине лепо уређено двориште и две

школске зграде. Стара зграда представља посебну културно-историјску вредност и најстарији је објекат

у Рушњу и околини. С обзиром на то да је подигнута у прошлом веку, једина је зграда у то доба зидана

у стилу неокласицизма, карактеристичном за грађевинску архитектуру друге половине деветнаестог

века. Друга зграда, иако изграђена као привремени монтажни објекат, у потпуности се уклапа у целокупни амбијент.